Slepilo za boje

Slepilo za boje

Slepilo za boje (ili, tačnije, deficijencija vizije boja) je nasledno stanje koje pogađa muškarce češće nego žene. Prema Prevent Blindness America, procenjeno je da 8 procenata muškaraca i manje od 1 odsto žena ima ovaj problem.

Slepilo za crvenu-zelenu boju je najčešći oblik slepila za boje.

Mnogo ređe, osoba može naslediti osobinu koja smanjuje sposobnost da vidi plave i žute nijanse. Ovo slepilo za plavu-žutu boju obično pogađa podjednako muškarce i žene.

Simptomi i znakovi slepila za boje

Da li imate poteškoća da kažete da li su boje plave i žute ili crvene i zelene? Da li vam drugi ljudi ponekad kažu da je boja koju mislite da ste videli pogrešna?

Ako je tako, to su primarni znaci da imate slepilo za boje.

Suprotno popularnom verovanju, retko se dešava da osobe slepe za boje vide samo u nijansama sive.

Većina ljudi koji se smatraju "daltonistima" mogu da vide boje, ali neke boje izgledaju bleđe i lako se mešaju sa drugim bojama, u zavisnosti od vrste deficijencije koju imaju.

Ako razvijete probleme vida za boje kada ste obično bili u mogućnosti da vidite kompletan spektar boja, onda definitivno treba da posetite lekara. Iznenadan ili postepeni gubitak vida za boje može da upućuje veliki broj osnovnih zdravstvenih problema, kao što je katarakta.

Testiranje na slepilo za boje može pomoći da se odredi vrsta deficijencije koju imate.

Šta uzrokuje slepilo za boje?

Slepilo za boje nastaje kada ćelije u mrežnjači osetljive na svetlo ne mogu adekvatno odgovoriti na varijacije u talasnim dužinama svetlosti koje omogućavaju ljudima da vide niz boja.

Fotoreceptori u mrežnjači se nazivaju čepićima. Oni postoje u izobilju (postoji oko 100 miliona u ljudskoj mrežnjači), i oni su osetljivi na svetlost, ali su nesposobni za percepciju boje.

Šest do sedam miliona fotoreceptora u ljudskoj mrežnjači je odgovorno za viđenje boja, a ovi fotoreceptori su skoncentrisani u centralnoj zoni retine koja se zove makula (žuta mrlja). Centar makule se zove fovea, a ovo malo (0,3 mm prečnik) područje sadrži najveću koncentraciju fotoreceptora u mrežnjači i odgovorno je za naš najoštriji vid za boje.

Nasleđeni oblici slepila za boje često se odnose na nedostatke u pojedinim vrstama fotoreceptora ili otvoreno odsustvo istih.

Pored razlike u genetskom sastavu, ostali uzroci defekata ili gubitak vida za boje uključuju:

• Parkinsonova bolest (PB). Budući da je Parkinsonova bolest neurološki poremećaj, na svetlo osetljive nervne ćelije u mrežnjači gde se odvija obrada vida mogu biti oštećene i nepravilno funkcionisati.
• Katarakta. Zamagljivanje prirodnog sočiva oka koje se javlja sa kataraktom može da "ispere" viziju boja, čineći ih znatno manje svetlim. Srećom, operacija katarakte može povratiti vid za svetle boje kada se zamućenje prirodnog sočiva ukloni i zameni veštačkim intraokularnim sočivom.
• Tiagabin za epilepsiju. Za antiepileptički lek poznat kao tiagabin pokazalo se da smanjuje viziju boja kod oko 41 odsto onih koji uzimaju lek, iako se čini da efekti nisu trajni.
• Leberova nasledna optička neuropatija (LHON). Posebno preovladava kod muškaraca, ovaj tip nasleđene optičke neuropatije može da pogodi čak i imaoce koji nemaju druge simptome, ali imaju određeni stepen slepila za boje. Prvenstveno se javljaju defekti vida crveno-zelene boje.
• Kalmanov sindrom. Ovo nasledno stanje podrazumeva problem u radu hipofize, što može dovesti do nepotpunog ili neobičnog razvoja vezanog za pol, kao što su seksualni organi. Slepilo za boje može biti jedan od simptoma ovog stanja.

Slepilo za boje takođe može nastati kada procesi starenja oštećuju ćelije mrežnjače. Povrede ili oštećenja delova mozga gde se vrši obrada vida takođe mogu izazvati nedostatke vida za boje.

Tretmani i strategije za slepilo za boje

Ne postoji lek za slepilo za boje, ali neke strategije mogu da vam pomognu da bolje funkcionišete u svetu koji se orijentiše prema bojama.

Većina ljudi je u stanju da se prilagodi nedostatku vida za boje, bez previše problema. Ali neke profesije, kao što su grafički dizajn i zanimanja koja zahtevaju rukovanje različitim bojama električnih instalacija, zavise od precizne percepcije boja.

Ako ste postali svesni ovog nedostatka dovoljno rano u životu, možda ćete moći da ga nadoknadite obukom za jednu od mnogih karijera koje ne zavise od sposobnosti da vidite u punom spektru boja.

Rano dijagnostikovanje ovog nedostatka takođe može da spreči probleme u učenju tokom školovanja, posebno jer se mnogi nastavni materijali oslanjaju na percepciju boja. Ako vaše dete ima ovaj nedostatak, postarajte se da razgovara sa njegovim ili njenim nastavnikom o tome, tako da oni mogu da u skladu sa tim planiraju svoje lekcije i prezentacije.

Takođe možete naučiti načine da zaobiđete nemogućnost da vidite određene boje. Na primer, možete da organizujete i etiketirate svoju odeću da bi se izbeglo loše usklađivanje boja. (Pitajte prijatelje ili članove porodice da vam pomognu!)

Možda da pamtite stvari po njihovom redosledu, pre nego njihovoj boji. Primer bi bio da prepoznate da je crveno svetlo na vrhu semafora, a zeleno na dnu.

Nove aplikacije za Android i Apple uređaje takođe mogu pomoći u detekciji boje.

Posetite svog lekara za dodatne savete ako imate poteškoća u razlikovanju boja, ili ako ste primetili ovaj problem kod vašeg deteta.