Belova paraliza

Belova paraliza

Belova paraliza je privremena slabost ili paraliza facijalnog nerva poznatog kao sedmi kranijalni nerv. Ovaj nerv kontroliše izraze lica, kretanje očnih kapaka i mišiće čela i vrata.

Belova paraliza se obično javlja iznenada i zahvata veći deo jedne strane lica. Uzrok je najčešće nepoznat, ali se ovo oboljenje najčešće povezuje sa virusima kao što su neke vrste herpesa, herpes simplex i herpes zoster. Faktori rizika za Belovu paralizu obuhvataju dijabetes, trudnoću i lajmsku bolest.

Statistike pokazuju da Belova paraliza pogađa jednu od 60 do 70 osoba na svetu.

Belova paraliza se javlja iznenada, i ima fudroajantan tok, i već nakon 48h većina obolelih oseća njen pun efekat. Neki oboleli osete bol iza uha u vreme pred nastanak paralize.

Mada Belova paraliza može ličiti na moždani udar, nema drugih neuroloških znakova ili simptoma koji je prate.

Kako Belova paraliza utiče na oči?

Većina obolelih od Belove paralize ne može da trepće na ono oko koje se nalazi na paralizovanoj strani lica. Istovremeno, donji kapak se može iskriviti ka spoljašnjoj strani (ektropija). Mišići i usne na zahvaćenoj strani lica postaju mlitavi, opušteni, a oboleli nema ili ima slabu kontrolu nad mišićima.

Kako je mišić koji kontroliše otvaranje oka pod kontrolom izdvojenog kranijalnog nerva, oboleli može lako da otvori zahvaćeno oko, ali ne i da ga zatvori.

Kao posledica toga, većina obolelih pati od ekstremnog oblika suvog oka, poznatog i pod imenom keratitis usled izloženosti.

Lečenje i mogućnosti za oporavak nakon Belove paralize

Lečenje Belove paralize najčešće obuhvata obilnu upotrebu lubrikanata za oči, kao što su očne masti i veštačke suze. Kod velikog broja obolelih, potrebno je zatvoriti ili fiksirati kapak tokom noći, dok oboleli spava, da bi se očuvala vlažnost oka.

Ukoliko se donji kapak ekstremno iskrivi, tj izvrne ka spoljašnjoj strani, potrebno je hirurško lečenje.

Približno 80% obolelih od Belove paralize se oporavi u prvih 6 meseci. Ipak, bez pravilne nege zahvaćenog oka, mogu ostati trajne posledice u vidu ulceracije rožnjače i pojave ožiljnog tkiva na prednjem delu očne jabučice.