Okluzija oka (Infarkt oka)

Okluzija oka (Infarkt oka)

Do infarkta oka dolazi kada zakrčenja (okluzije) vena i arterija izazovu slabljenje ili poremećaj vida.  Stepen gubitka vida zavisi od veličine i mesta nastanka problema. 

Kao što do šloga može doći na drugim delovima tela usled blokiranja krvnog toka, tako i oko može pretrpeti oštećenja kada vitalni delovi, poput retine i optičkog nerva budu lišeni hranljivih materija i kiseonika koji kroz organizam prenosi krv.

Osim očnog pregleda radi detekcije znakova okluzije oka, potrebno je i da vas vaš  lekar ili doktor internista pregleda i ustanovi postoji li visok krvni pritisak, bolest arterija ili srčani problemi koji bi mogli biti odgovorni za zakrčenje.

Ukoliko se pronađe zakrčenje, tip okluzije oka se kategoriše na osnovu njegove lokacije.

Okluzija perifernih retinalnih arterija (BRAO)

Do okluzije retinalnih arterija obično dolazi iznenada. Iako je tipično bezbolna, ova okluzija može dovesti do naglog gubitka perifernog vida. U nekim slučajevima dolazi i do gubitka centralnog vida.

Okluzija retinalnih arterija se može razviti od krvnog ugruška.

Najčešći uzrok jeste embolija ili tromb koji se otkači od centralne arterije u vratu (karotide) ili iz jednog od zalistaka ili komora srca.

Ni jedna terapija se nije pokazala uspešnom. Međutim, neki oftalmolozi pokušavaju sa masažom oka ili suznih kesica (paracenteza spoljašnje komore) u slučaju akutne ili iznenadne arterijske okluzije. Vaš oftalmolog takođe može prepisati antiglaukomsku terapiju za razbijanje embolije, ukoliko je do opstrukcije došlo pre najviše 12 do 24 sata.

Gubitak oštrine vida kod okluzije retinalnih arterija zavisi najviše od toga da li je poremećen tok krvi u arteriji i/ili je prisutan otok žute mrlje, gde se događa fino fokusiranje. 

Takođe ćete biti pregledani zbog kardiovaskularnih faktora rizika i lečeni u skladu s tim, često  uz vašeg regularnog doktora.

Većina ljudi sa ovom okluzijom ima sužavanje karotide ili vratne arterije, visok krvni pritisak, poremećaj holesterola, srčane bolesti ili kombinaciju ovih problema.

Vaš očni doktor će vas pregledati svaki mesec ili dva dok se vaš vid ne stabilizuje. Povratak vida zavisi od toga da li je centralna žuta mrlja bila pogođena.

Preko 80 procenata ljudi sa ovom okluzijom će povratiti oštrinu vida od 20/40 ili bolje, mada će većina ljudi imati primetne i permanentne probleme sa vidom, poput slepih tačaka ili distorzija.

U retkim slučajevima mogu se razviti komplikacije poput neovaskularizacije retine ili dužice. Neovaskulatni glaukom je takođe moguć.

Okluzija perifernih retinalnih vena (BRVO)

Ljudi koji imaju okluziju retinalnih vena u blizini retine mogu imati skraćen vid, gubitak perifernog vida, izobličen vid ili slepe tačke. Okluzija retinalnih vena uključuje samo jedno oko i najčešće se razvija kod osoba sa povišenim srčanim pritiskom ili dijabetesom.

Uzrok okluzije retinalnih vena  je lokalizovan razvoj tromba u retinalnim venama usled očvršćavanja arterija (arteroskleroza) u susednim, malim retinalnim arterijama.

Vaš oftalmolog će videti retinalno krvarenje duž pogođene retinalne vene u jasnom obliku što skoro uvek dovodi do ispravne dijagnoze. Mnogi oftalmolozi će uraditi fluoresceinsku angiografiju u toku perioda oporavka ukoliko se sumnja na neovaskularizaciju.

Fluoresceinska angiografija je bezbedna procedura u kojoj se fluoresceinska boja ubrizgava kroz  venu (intravenozno) ili ponekad oralno radi retinalne fotografije. 

Pacijenti obično dolaze na kontrolu svaki mesec ili dva, kako bi se utvrdilo da li postoji neovaskularizacija i/ili hronično oticanje žute mrlje (edem). Ukoliko se edem žute mrlje ne povuče nakon šest meseci, i oštrina vida je smanjena ispod 20/40, možete biti podvrgnuti laserskom tretmanu.

Ukoliko ispunjavate uslove za tretman, laserska fotokoagulacija se pokazala uspešnom kod poboljšavanja vida i povećavanja šanse da će vaša krajnja oštrina vida biti 20/40 ili bolja. Ukoliko dođe do neovaskularizacije ili okluzija retinalnih vena uključuje značajno veliku površinu retine što vodi do neovaskularizacije, možete biti tretirani pan-retinalnom laserskom fotokoagulacijom radi popravke oštećenih delova.

Za mnoge ljude, retinalno krvarenje i otok žute mrlje okončaće se nakon nekoliko meseci, sa očuvanjem dobrog vida. Ukoliko vam je potrebna laserska terapija, vaš ofltamolog će koristiti stroge kriterijume da utvrdi da ćete od toga imati koristi.

Kriterijumi dolaze uglavnom iz studije okluzije retinalnih vena, u kojoj su poređeni pacijenti koji su nakon okluzije retinalnih vena bili podvrgnuti laserskoj terapiji sa onima koji nisu. Laserska terapija se pokazuje kao bezbedniji i jednako efektivan tretman za okluziju retinalnih vena u poređenju sa steroidnim injekcijama, prema velikom istraživanju poznatom kao Standard Care vs. Corticosteroid for Retinal Vein Occlusion (SCORE), odnosno poređenje standardnog tretmana i kortikosteroida za okluziju retinalnih vena. Rezultati su objavljeni septembra 2009 od strane agencije koja je sponzorisala studiju, National Eye Institute.

Juna 2010, FDA (administracija za hranu i lekove) odobrila je Lucentis (injekcija ranibizumaba) za lečenje edema žute mrlje kao posledice zakrčenja retinalnih vena.

Jedno istraživanje koje je dobilo odobrenje FDA pokazalo je da 61% ljudi tretiranih sa Lucentisom imaju značajno poboljšan vid u poređenju sa ostalih 29% kojima je dat placebo. U drugom istraživanju, 48% je imalo značajno poboljšan vid u poređenju sa 17 % koji su primili placebo.

Okluzija centralne retinalne arterije (CRAO)

Okluzija centralne retinalne arterije se najčešće dešava sa iznenadnim, dubinskim ali bezbolnim gubitkom vida na jednom oku. Većina ljudi sa ovom okluzijom jedva može da izbroji prste ispred njihovog lica ili da vidi svetlost oštećenim okom.

Ovom stanju mogu prethoditi epizode gubitka vida poznate kao amaurosis fugax. Uzrok okluzije centralne retinalne arterije je najčešće tromb ili embolija iz karotidne, vratne arterije ili srca. Ovaj ugrušak blokira dotok krvi do retine.

Okluzija centralne retinalne arterije smatra se šlogom oka. Istraživanja pokazuju da oko dve trećine pacijenata imaju povišen krvni pritisak, a jedna četvrtina pacijenata ima nezanemarljive bolesti karotidne arterije (sužavanje arterijskih obloga), kardiovaskularne bolesti zalistaka ili dijabetes. 

Jasno, neki ljudi imaju kombinaciju ovih i drugih bolesti uzročnika okluzije. Može biti potreban opširan medicinski pregled od strane doktora interniste, uključujući tehnike medicinskog slikanja karotidne arterije, ultrazvuk i ehokardiografiju.

Vaš oftalmolog može dijagnostifikovati okluziju centralne retinalne arterije nakon pregleda oka, uključujući pregled širenih zenica. Kod ove okluzije, retina će biti bleda, a krvni sudovi suženi. Ukoliko se pregled vrši nekoliko sati nakon prve pojave simptoma, retinalni znaci možda neće još uvek biti prisutni, i može biti potrebna fluoresceinska angiografija za potvrdu dijagnoze. Ova procedura, koja je prilično bezbedna, uključuje injekciju fluorescina intravenozno, praćenu retinalnim slikanjem. Nije pokazano da i jedan metod lečenja definitivno pomaže kod okluzije centralne arterije. Ali ukoliko ste došli na pregled u roku od 24h od nastupa akutnog gubitka vida, mnogi oftalmolozi će pokušati da uklone emboliju putem neke od ovih metoda:

• upotreba lekova za glaukome da bi se smanjio unutrašnji očni pritisak
• inhalacija 5% ugljendioksidnog gasa, a zatim očna masaža
• manja hirurška intervencija poznata kao paracenteza spoljašnje komore, u kojoj se koriste kapljice za utrnuće, i mala količina tečnosti se izvlači iz prednje strane oka.

Ukoliko se embolija može ukloniti, tok krvi do retine se može delimično povratiti. Gubitak vida je manje verovatan ukoliko je okluzija bila prisutna samo kratko vreme. Međutim, studije pokazuju da retina doživljava permanentna oštećenja nakon samo 90 minuta ishemije (prekinutog dotoka krvi). Uprkos svim pokušajima da se očuva vid, čak i ako odmah primite medicinsku negu, većina pacijenataa će imati ozbiljan i permanentan gubitak vida.

Neki ljudi sa okluzijom centralne retinalne arterije će imati temporalni arteritis, inflamatorno stanje arterija, što zahteva tretman steroidima kako bi se sprečio gubitak vida na oba oka.

Okluzija centralnih retinalnih vena (CRVO)

Okluzija centralnih retinalnih vena izaziva iznenadan, bezbolan gubitak vida koji može biti blaži ili jači. Većina ljudi će imati visok krvni pritisak, hronični glaukom otvorenog ugla i/ili značajno otvdnjavanje arterija.

Kada dođe do okluzije, kranji rezultat može uključivati tromb ili zakrčenje centralne retinalne vene baš na mestu na kome ona ulazi u oko. Vaš očni doktor može primetiti blago ili obilno krvarenje i vunasta mesta na retini, što ukazuje na slab ili prekinut dotok krvi.

Inicijalni gubitak vida kada vam je prvo postavljena dijagnoza okluzije centralne retinalne vene, dobar je indikator krajnjeg vida. To jest, što je lošiji vid na početku, to će lošija biti krajnja oštrina vida. Zapravo, kod polovine obolelih, finalna oštrina vida ostaje u okviru tri linije na optometrijskoj tabli u odnosu na oštrinu prvih merenja.

Dve osnovne klase okluzije centralne retinalne vene su:

• ishemijska: slab dotok krvi praćen slabim vidom
• ne-ishemijska: dosta bolji vid pri prvom pregledu i manje kliničkih nalaza

Prognoza ne-ishemijske okluzije je dobra. Ali ishemijski tip gotovo uvek ima vid 20/100 ili gore na početku, sa dosta većim rizikom od razvoja komplikacija. Ljudi sa ishemijskom okluzijom moraju posećivati doktora veoma često, možda svakih nekoliko nedelja, kako bi bili pregledani zbog znaka neovaskularizacije ili abnormalnog rasta krvnih sudova u retini i na dužici.

U toku fotokoagulacije, toplota iz visoko energijskog lasera zapečaćuje krvarenje u oštećenom očnom tkivu.

Neovaskularizacija retine ili optičkog nerva može dovesti do krvarenja (vitrealna hemoragija), a neovaskularizacija dužice može rezultovati upornim glaukomom, što znači visok unutrašnji očni pritisak koji ne reaguje na konvencionalnu terapiju.

Oba slučaja okluzije centralne retinalne vene, ukoliko do njih dođe, tretiraju se laserom na retini (panretinalna fotokoagulacija) u pokušaju da se izazove regresija neovaskularizacije.

Gorepomenuta SCORE studija iz 2009. primetila je da intraokularne injekcije kortikosteroida mogu pomoći u redukciji gubitka vida kod ljudi sa okluzijom centralne vene. Pacijenti koji su primili injekcije imali su petostruko veće šanse značajnog oporavka oštrine vida, u poređenju sa pacijentima koji nisu primili terapiju.

U aprilu 2011, Regeneron Pharmaceuticals (Tarrytown, N.Y.) i Bayer HealthCare (Leverkusen, Nemačka) objavili su obećavajuće rezultate za tretman okluzije centralne retinalne vene sa VEGF Trap-Eyer, lekom koji su ove dve kompanije zajedno razvile.

VEGF Trap-Eye (aflibercept očni rastvor, poznat i kao Eylea) dizajniran je tako da inhibira akcije vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGF) u oku koji izaziva razvoj neodgovarajućih krvnih sudova u zadnjem delu oka. Ovi krhki novi krvni sudovi često cure, izazivajući gubitak vida, neovaskularnu degeneraciju žute mrlje i izvesne forme dijabetske retinopatije.

VEGF Trap-Eye rastvor se  ubrizgava direktno u vitreus (staklasto telo) na zadnjem delu oka. U istraživanju, 60.2% pacijenata obolelih od okluzije centralne retinalne vene koji su primali Eylea injekcije jednom mesečno imali su značajno poboljšanu oštrinu vida, u poređenju sa 22.1% onih koji su primali placebo.

Eylea je dobila FDA odobrenje za tretman vlažne senilne degeneracije žute mrlje u novembru 2011.

Međunarodni konzorcijum za očne bolesti (IEDC) procenjuje da oko 16.4 miliona odraslih širom sveta pate od okluzije retinalne vene, kako je procenjeno u februaru 2010. u izdanju Ophtamology žurnala.

Ukoliko iskusite iznenadni gubitak vida ili bilo koji drugi simptom infarkta oka, posetite doktora odmah.