Starosna makularna degeneracija

Makularna degeneracija

AMD je degeneracija maukle, koja je deo retine odgovoran za oštar centralni vid neophodan za čitanje i vožnju. 

Vlažni i suvi oblik makularne degeneracije

Makularna degeneracija se dijagnozira  kao suva (ne-neovaskularna) i vlažna (neovaskularna). Neovaskularno se odnosi na rast novih krvnih sudova u oblasti, poput makule, gde ne bi trebalo da ih bude.

Suva forma je češća od vlažne, sa oko 85 do 90% AMD pacijenata dijagnoziranih sa suvim AMD. Vlažna forma ove bolesti obično dovodi do ozbiljnijeg gubitka vida.

Suva makularna degeneracija (ne-neovaskularna)

Suva AMD je rani stadijum bolesti i može biti rezultat starenja i istanjivanja makularnog tkiva, nagomilavanja pigmenta u makuli ili kombinacije ovih procesa.

Suva makularna degeneracija se postavlja kao dijagnoza kada su prisutne žute fleke poznate pod imenom drusen, akumulirane u i oko makule. Veruje se da ove mrlje predstavljaju depozite ili ostatke propadajućeg tkiva.

Postepeni gubitak centralnog vida može se dogoditi kod suve makularne degeneracije, ali obično ovi simptomi nisu ni približno izraženi kao kod vlažne AMD. Međutim, suva AMD može tokom godina da napreduje polako do kasne faze atrofije, postepene degradacije retinalnih ćelija što takođe može izazvati ozbiljan gubitak vida.

Ne postoje tretmani za suvu makularnu  degeneraciju koje je odobrila FDA, mada ih nekoliko trenutno prolazi kroz kliničke testove.

Opsežna studija National Eye Instituta(AREDS-Age Related Eye Disease Study) dala je jake dokaze da određeni nutrijenti poput beta karotena (vitamin A) i vitamina C i E mogu sprečiti ili usporiti progres suve makularne degeneracije. Ovi nalazi su doveli do razvoja većeg broja različitih AREDS nutricionističkih formula za prevenciju makularne degereracije.

AREDS studija pokazuje da uzimanje većih doza formula za određene nutricionističke suplemente može smanjiti rizik od ranih stadijuma AMD progresije za 25%.

Očni lekari takođe preporučuju  obolelim od suve AMD da nose naočare za sunce sa UV zaštitom protiv potencijalno štetnih efekata sunca.

Vlažna makularna degeneracija (neovaskularna)

U oko 10% slučajeva, suva AMD napreduje do opasnije i štetnije forme očne bolesti. Kod vlažne makularne degeneracije, novi krvni sudovi se stvaraju ispod retine i iz njih curi krv i tečnost. Ovo curenje izaziva permanentnu štetu fotoosetljivim ćelijama retine koje izumiru i kreiraju slepe tačke u centralnom polju vida.

Koroidalna neovaskularizacija (CNV), fundamentalni proces koji izaziva vlažnu AMD  i abnormalan rast krvnih sudova, je promašen pokušaj tela da kreira novu mrežu krvnih sudova da prenese više nutrijenata i kiseonika do retine. Umesto toga, proces stvara ožiljke koji ponekad dovode do ozbiljnog gubitka vida.

Vlažna makularna degeneracija spada u dve kategorije:

• Okultna (zaklonjena).  Novi krvni sudovi koji  rastu ispod retine nisu izraženi, i curenje je manje očigledno, što tipično proizvodi manje ozbiljne gubitke vida
• Klasična. Kada krvni sudovi rastu i stvaranje ožiljaka postane jasno, i pokažu se ocrtane konture ispod retine, ovaj tip vlažne AMD je poznat kao klasični CNV, i obično dovodi do ozbiljnijeg gubitka vida.

Simptomi i znaci starosne makularne degeneracije

Starosna makularna degeneracija obično dovodi do sporog bezbolnog gubitka vida. U retkim slučajevima, doduše, gubitak vida može biti iznenadan. Rani znaci gubitka vida od AMD uključuju zasenčene delove vaše centralne vizije ili neobično nejasan ili poremećen vid.

Posmatrajući mrežu crnih linija uređenih u šaru grafa (Amslerova mreža), je jedan način da primetite da li imate probleme sa vidom. Pogledajte kako radi Amslerova mreža tako što ćete uraditi test za makularnu degeneraciju.

Očni lekari mogu detektovari rane znake makularne degeneracije pre nego što se simptomi pojave. Obično se ovo postiže retinalnim pregledom. Kada se sumnja na makularnu degeneraciju, kratak test korišćenjem Amslerove mreže se koristi za merenje centralnog vida.

Ukoliko vaš očni lekar detektuje neke defekte u vašem centralnom vidu, poput mutnoće ili izobličenosti,  može vas uputiti na fluoresceinsku angiografiju, da bi se pregledali retinalni krvni sudovi koji okružuju makulu.

Šta izaziva makularnu degeneraciju?

Iako je makularna degeneracija povezana sa starenjem, istraživanja nagoveštavaju da takođe postoji i genetska komponenta bolesti. Duke Univerzitet i drugi istraživači su primetili jaku vezu između razvoja AMD i prisustva varijante gena poznatog kao komplementarni faktor H (CFH).  Deficijencija ovog gena je povezana sa skoro polovinom svih potencijalnih slučajeva slepila od makularne degeneracije.

Ko oboljeva od starosne makularne degeneracije?

Pored toga što napada stariju populaciju, AMD se pojavljuje češće kod žena. Ova bolest takođe može biti rezultat sporednih efekata nekih lekova, a i izgleda da se prenosi porodično.

Novi dokazi nagoveštavaju da je pušenje visoko na listi faktora rizika za makularnu degeneraciju. Drugi faktori rizika su član porodice koji ima AMD, visok krvni pritisak, svetlija boja očiju i gojaznost.

Neki istarživači veruju da pojavi bolesti doprinosi i preveliko izlaganje suncu, ali ova teorija nije proverena. Viski nivoi masti u ishrani mogu biti faktor rizika za razvoj AMD.

Često navođeni faktori rizika za razvijanje makularne degeneracije uključuju:

• Starenje. Značajan gubitak vida koji prati napredne forme AMD povećava se od manje od 1 % među ljudima u 60tim godinama do više od 15% kod ljudi u 90tim godinama, prema Canadian Medical Association Journal (Feb 2004).
• Neaktivnost i gojaznost. Gojazni pacijenti sa AMD imaju više nego duplo veći rizik od razvijanja naprednih formi makularne degeneracje od ljudi normalne težine, prema jednoj studiji objavljenoj u Archives of Ophtamology,juna 2003. U istom radu, oni koji su bili jako  aktivni barem 3 puta nedeljno, smanjili su rizik od razvijanja napredne AMD, u poređenju sa neaktivnim pacijentima.
• Naslednost. Kao što je navedeno iznad, skorije studije su našle da su specifične varijante gena prisutne u većini ljudi koji imaju AMD.
• Visok krvni pritisak (hipertenzija). Investigative Ophtamology and Vision Science je pokazao rezultate evropske studije koja demonstrira da visok krvni pritisak može biti povezan sa razvojem makularne degeneracije. (sep 2003.)
• Pušenje. Pušenje je značajan faktor rizika za pojavu AMD i u jednoj britanskoj studiji je nađeno da je direktno povezano sa oko 25% AMD slučajeva sa gubitkom vida. British Journal of Ophtamology  2006e takođe je prikazao studiju u kojoj rezultati pokazuju da ljudi koji žive sa pušačem imaju duplo veći rizik od razvijanja AMD.
• Svetlija boja očiju.Zbog toga što se dugo mislilo da se  makularna degeneracija češće pojavljuje kod bele populacije, naročito kod ljudi sa svetlijom kožom i bojom očiju, neki istraživači su pretpostavljali da je dodatni pigment koji se nalazi kod tamnijih očiju zaštitni faktor protiv razvijanja očne bolesti tokom izlaganja suncu. Međutim ne postoje jasni dokazi za ovo.
• Mala studija koju je objavio British Journal of Ophtamology januara 2006.nije našla nikakvu vezu između svetlije boje očiju i kose i AMD. Ovi nalazi su u suprotnosti sa nekoliko ranijih studija koje pokazuju da su svetlija koža i oči povezani sa većim stepenom pojave AMD.
• Neželjena dejstva lekova. U nekm slučajevima makularna degeneracija može biti indukovana sporednim efektima toksičnih lekova. 

Američka  akademija oftamologije napominje da su pronalasci u vezi sa AMD i faktorima rizika kontradiktorni, od studije do studije. Jedini faktor rizika koji je dosledno pronađen u svim studijama jeste starenje i pušenje.

Kako se tretira makularna degeneracija

Još uvek nema jasnog leka za starnosnu makularnu degeneraciju, ali neke terapije mogu odložiti progresiju ili malo poboljšati vid.

Tretmani za makularnu degeneraciju zavise od toga da li je bolest u ranoj fazi, suva forma ili naprednija vlažna forma koja može dovesti do ozbiljnog gubitka vida. Nema FDA odobrenih lekova još uvek za tretiranje suve makularne degeneracije, mada može pomoći nutricionistička intervencija pri sprečavanju progresije do vlažne forme.

Za vlažnu AMD, terapije su ciljane za zaustavljanje abnormalnog rasta krvnih sudova i uključuju FDA odobrene lekove po imenu Lucentis, Eylea, Macugen i Visidyne i koriste se uz fotodinamičnu terapiju, PTD. Lucentis se pokazalo da poboljšava vid u značajnom broju ljudi sa AMD.

Ishrana i makularna degeneracija

Mnogi istraživači i očni lekari veruju da određeni nutrijenti – cink, lutein, zeaksantin i vitamini A, C i E pomažu u smanjivanju rizika za pojavu AMD ili da usporavaju progres suve AMD. Dobrobiti viših nivoa antioksidanasa i cinka za zaustavljanje ili usporavanje razvoja makularne degeneracije su u velikoj meri prijavljeni bazirano na rezultatima koji su objavljeni 2001. od strane AREDS, National Eye Instituta.

Archives of Ophtamology izveštava u avgustu 2001. da uzimanje omega 3 masnih kiselina koje su posebno prevalentne u hladnovodnoj ribi, takođe ima zaštitni efekat protiv napredne makularne degeneracije. U međuvremenu, unos omega 6 masnih kiselina, prevalentnih u biljnim uljima je povezano sa povećanim rizikom od AMD.

Testiranje i uređaji za slab vid za tretman starosne makularne degeneracije

Iako je dosta progresa ostvareno u skorije vreme na polju tretmana makularne degeneracije, kompletan oporavak od gubitka vida kod AMD je malo verovatan.

Vaš očni doktor vas može zamoliti da se redovno podvrgavate Amsler testu opisanom gore.

Posmatranje Amslerove mreže nezavisno svakim okom pomaže vam da pratite gubitak vida. Amsler mreža je vrlo osetljiv test i može otkriti probleme u centralnom vidu pre nego što vaš doktor vidi AMD štetu na makuli pri rutinskom očnom pregledu.